Zastita od elektricnog udara

Pomoćni meni

                             Zaštita od električnog udara
             Napon dodira je deo napona greške ili napona uzemljivača koji se može dodirom premostiti. Ovaj napon dodira može se definisati i kao razlika potencijala izmedju provodljivog dela prijemnika ili provodnika pri kvaru izmedju provodnih delova uredjaja od naponom i zemlje koju rukovalac premošćuje svojim telom.
Napon greške definiše se kao napon nastao pri kvaru izmedju provodnih delova uredjaja koji pod normalnim uslovima nisu pod naponom, ili izmedju provodljivih delova uredjaja i referentne zemlje (to je tlo-zemljište dovoljno udeljeno od pripadajućeg uzemljivača, pa se može smatrati da ima potencijal praktično jednak nuli).
Napon uzemljivača se javlja za vreme proticanja struje kroz uzemljivač, i to izmedju uzemljivača i referentne zemlje. Do pojave napona dodira dolazi se usled kvara na električnim instalacijama, usled nepropisno izvedenih i opremljenih električnih prijemnika, zbog nepažljive upotrebe, usled dotrajalosti izolacije i sl.
Da bih se izbegle sve te opasnosti tehničkim propisima je predvidjeno da granica dodirnog napona bude 65 V.Ova vrednost se dobila polaskom od predpostavke da je struja od 50 mA gornja granica koju čovek moze izdržati i da je ukupna vrednost otpora ljudskog tela sa prelaznim otporoma oko 1300 Ω.
Napom dodira, tj.gornja dozvoljena granica napona dodira, iznosi :
                             U

x I

=1.300 x 0,05=65V
U odredjenim slučajevima bezopasnim naponom dodira smatra se po tehničkim propisima napona od 42 V do 24 V, dok se napon od 65V uzima kao vrednost pri proračunu zaštite na prijemnicima.
Zaštita od napona dodira deli se na zaštitu od slučajnog dodira delova pod naponom i na zaštitu od previsokog napona dodira na predmetima i delovima opreme koji u normalnim radnim uslovima nisu pod naponom, a izloženi su naponu u slučaju kvara ili iz nekog drugog razloga.
Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira ostvaruje se primenom bezbednosnog malog napona i uzemljenim bezbednosno malim naponom.
Zaštita od direktnog dodira delova pod naponon se ostvaruje izolovanjem predmeta pod naponom, primenom zaštitnih pregrada ili kućista, zaštitnim preprekama i postavljanjem predmeta pod naponom iznad dohvata ruke.
Zaštita od indirektnog dodira, tj. zaštita od previsokog napona dodira na predmetu i delovima opreme koji u normalnim radnim uslovima nisu pod naponom, a ozloženi su naponu u slučaju kvara ili iz nekog drugog razloga, izvodi se na jedan od sledećih načina:

               - automatskim isključenjem
               - primenom uredjaja klase II ili odgovarajućom izilacijom
               - postavljanjem u neprovodne prostorije
               - lokalnim izjednačavanjem potencijala
               - električnim odvajanjem