Uticaj struje na coveka

Pomoćni meni

Uticaj električne struje na čoveka

Čovek je izložen opasnosti od strujnog udara ako je u neposrednom kontaktu sa provodnikom ili ako se nalazi u blizini provodnika pod naponom. Trenutak dodira provodnika pod naponom i prvo delovanje struje koje covek oseti naziva se strujni udar. Izraz <strujni udar> odomaćio se zbog poznate reakcije čoveka da posle dodira predmeta pod naponom nekontrolisano brzo odmiče deo tela , a često i celo telo.To je samo jedna od mogućih opasnosti koje se javljaju: kao posledica dodira predmeta pod naponom, a osnovna opasnost nastupa kao posledica prolaska struje.
Obavljena su obimna ispitivanja kako struja deluje na organizam čoveka. Utvrdjeno je da struja na organizam deluje na tri načina. Ta dejstva su sledeća: toplotno, mehaničko i hemisko.
Toplotno dejstvo je posledica prolaska struje kroz ljudski organizam. Telo čoveka ima odredjen otpor pa se usled proticanja struje oslobadja energija. Pri tome su neminovne unutrasnje opekotine, usled kojih se razaraju tkiva i dolazi do teskih unutrašnjih povreda.
Mehaničko dejstvo struje na čoveka je posledica grčenja mišića i nekontrolisanih refleksnih pokreta koji se javljaju u trenutku prolaska struje. Ako je unesrećeni na ravnom terenu tj. na terenu gde nema oštrih predmeta, ovi pokreti retko kad izazivaju dodatne mehaničke povrede. Mnogo su opasniji sliučajevi kada čovek radi na lestvicama visoko iznad zemlje ili kada je zaposlen na nekoj mašini sa velikim polugama i mnogim šiljatim delovima. U ovakvim slučajevima može doći do smrti, i to ne samo zbog proticanja struje kroz organizam već i zbog toga sto usled naglih pokreta čovek moze da povredi glavu ili neki drugi deo tela, ili da zadobije povrede usled pada sa velike visine.
Hemisko dejstvo se izražava prilikom delovanja jednosmerne struje. Ljudski organizam se tada ponasa kao tečan provodnik i električna struja ga elektrolizom rastavlja, nanoseći trajna oštećenja.

Presudni faktori prilikom strujnog udara

               Kakve će posledice imati strujni udar na čoveka zavisi od sledećih faktora: jačine struje, vremena proticanja struje, puta struje kroz telo, učestanost struje, otpor izolacije čoveka i otpor njenog tela.
Jačina struje zavisi od napona, prelaznog električnog otpora ljudskog tela na mestu dodira i otpora izolovanih mesta za stajanje preko kojih se zatvara strujno kolo.
Prvi osećaj da struja prolazi kroz telo dobija se pri jačini struje od 1mA. Delovanje ove struje je neznatno i ispoljava se malim stezanjem misića. Nesto osetnije stezanje misića , uz treperenje prstiju i ruke sve do lakta, izaziva struja od 2 do 4mA.
Struja od 5 do 7mA izaziva lagani grč u laktu. Jače struje izazivaju i jača grčenja, tako da se javljaju i bolovi, a pri struji od 19 do 22mA više nije moguće ispustiti probnu elektrodu iz ruke.
Putanja struje kroz ljudsko telo je veoma važna i odlučujuća za težunu posledica. Srce i nervni sistem a prvenstveno mozak su vrlo osetljivi na dejstvo struje i zato će posledice biti opasnije ako se ovi organi u trenutku strujnog udara nalaze na najkraćoj putanji izmedju mesta ulaska i mesta izlaska struje iz tela.
Na slici 1 prikazan je slučaj kad čovek dodiruje glavom provodnik pod naponom, a stoji na uzemljenoj podlozi. Na putu prolaska struje nalaze se mozak i srce, pa su posledice najteze. Sličan je primer i na slici 2 gde je do udesa doslo usled dodira ruke i provodnika. I ovde se srce nalazi na putanji struje , a samo je glava iznad glavnog domašaja. Nešto lakši slučaj strujnog udara prikazan je na slici 3, gde se strujni krug zatvara preko nogu rukovaoca, a srce i glava su iznad glavne putanje struje kroz organizam.
                                              sl 176 st 164

                           Napaon na predmetu koji izaziva strujni udar smatra se konstantnom veličinom. Jačina struje kroz organizam zavisiće od otpora izolacije coveka i od otpora njegovog tela. Osnovna izolacija čoveka su koza, čarape, cipele i rukavice. Otpor čarapa i cipela menja se od 1000 do 100000 Ω, zavisno od toga da li su ovi delovi opreme suvi ili vlazni.
Ni otpor ljudskog tela nije konstantan, već se menja od sučaja do slučaja. Na veličinu ovog otpora utiču posebno i atmosferske prilike, jer se koža znojenjem vlaži, a to smanjuje njen otpor. Kako je koža glavni otpor ljudskog tela, od njene vlaznosti, odnosno od njenog otpora, zavisi i ukupan otpor i prelazni otpor.
Otpor tela je najmanji kada se čovek kupa. Ukupan otpor tada može spasti na 500 Ω, i u tim trenucima je za čoveka opasan i napon od 24V tj.    formula i to je granica smrtne opasnosti.
Učestanost struje takodje utiče na njeno dejstvo na ljudski organizam. Može se reći da su struje svih učestanosti opasne, a da je ta opasnost najveća od učestanosti struja sa kojima se dolazi u industriji i domaćinstvu.
    autor:Milorad N.Justinijanocić
            |home|usluge|na lageru|pitaj te|download|kontakt|linkovi|veličine u elektrotehnici|                           |materijali za izradu|energetski provodnici|dozvoljeno opterećenje provodnika|
                              |uticaj el.struje na čoveka|mogućnost udesa|zaštita od el.udara|